Marijana Enrikes piše o utvarama, vračarama, crnoj magiji, prokletstvima; takođe piše o mentalnim bolestima, kanibalizmu, siromaštvu, nasilju, seksualnim nastranostima, sirovim, neposrednim, često vrlo razgovornim jezikom, i sve to iz perspektive devojaka i žena.
Nadovezujući se na tradiciju fantastične i horor književnosti, služeći se povremeno tradicionalnim žanrovskim postupkom, gde onostrano i natprirodno narušavaju spokoj svakodnevice, autorka ogoljava mračnu stvarnost i represivne norme kapitalističkog i patrijarhalnog društva, pokazujući da se istinski horor nalazi u samom njegovom temelju.
Većinom smeštene u savremenoj Argentini, ove priče govore o užasima argentinske diktature ili o klasnim razlikama, te se tako utvare vraćaju među žive da ih podsete na svoju patnju, na političke zločine ili pretrpljeno nasilje, kao nemirna savest zajednice i pobuna protiv zaborava.
Njene junakinje nisu, međutim, prosto i uvek žrtve ugnjetavanja – sebične, ljubomorne, otvoreno seksualne, bolesne, ili čak zle, ove žene i devojke prikazane su na iskren, povremeno brutalan i nadasve uverljiv način, u svoj složenosti, i kada je to potrebno i ružnoći, ženske egzistencije.
Ana Marković
Lepi, užasni svet Marijane Enrikes, koji se može nazreti u Opasnostima pušenja u krevetu, sa svojim poremećenim adolescentima, duhovima, propalim demonima, tužnim i ljutim beskućnicima moderne Argentine, jeste nešto najuzbudljivije što sam otkrio u oblasti pripovedne proze u poslednje vreme.
Kazuo Išiguro, The Guardian
Poslednjih godina mnogo je toga rečeno o sve većoj zapaženosti spisateljica iz Latinske Amerike, a posebno o njihovoj sklonosti da se služe hororom kao sredstvom ponovnog čitanja tradicionalnih književnih prostora i tema. U svom novom bestijariju noćnih mora i kletvi, Enrikes nudi ključeve za razumevanje skorašnje argentinske istorije i književni projekat čudesne širine i ambicije.
Federiko Perelmuter, Los Angeles Review of Books
